Noćna melodrama

Tišinu maglovite noći prekinuše krupne vodene kapi koje su se otvorile iz debelih sivo-belih oblaka i drsko kvase asfalt. Po koja iskra prostruji hitro i lukavo iznad pogleda na tamu i pretvara se u galamdžiju, kao da šalje neke skrivene poruke sa nepoznatim značenjima.. Kišnom plesu se pridružuje i povetarac koji stidljivo mrsi lišće borova. Prigušena svetla bacaju svoje senke po mokrom asfaltu, dok se odvija vremenska melodrama i podseća na kakvu staru pozorišnu predstavu. Vreme ističe, kišni ples i galama se postepeno stišavaju i ulična svetla se gase. U susret zori, grad se polako budi i rose su prigrlile biljke, sve sluti na dobar i miran početak dana… 

Slučajni prolaznik

Kapi mastila otkrivaju nedokučiv san,

otvara se kutija nežnih tajni kašmira,

umorni,biserni sjaj krasi jesenji dan,

a nostalgična melodija tamnog klavira

privlači poput mirisa limunove kore,

dok kišne suze sivih i teških oblaka

talože se na ivicama životne pore

u noćima punim budnih koraka.

Ušiven je na licu osmeh pun nade,

sakriven je lik u uspomeni ovog grada

koji mesečeve ponoćne sate krade,

a pogled čežnje traje i dalje i sada.

Slučajni prolaznik sa očima naivne boje

čeka da mu dušu ugrije dodir iskren i topli,

u okeanima nade niti sreće se kroje,

a strah od samoće tiho i lagano kopni.

Sreća

Sreća, šta je to i šta je čini?

Je li to let laste u daljini,

ili bezbroj nevidljivih osećaja..

Je li to u oku niz suznih treptaja..

Za mene, sreća je dečji nevini osmeh,

i kad pružamo od srca i iskreni smeh..

Kada u svom naručju ljuljuškaš bebu,

i tada sreća je večna i nema cenu..

Jutro osvane i dok se polako budiš,

i prve misli na one za koje se trudiš

padnu, i znaš da za njih vredi živeti..

Kada ti je srce puno i želiš poleteti,

videti nebeske visine, i ne štedeti

elan, snove, osmehe i svu ispunjenost..

Kad ljubav osećaš celom svojom snagom,

i pomisao na nekog, kad pojavi se sa tragom

svakim, i tada u sebi od radosti vrištimo..

Kada ostvari nam se želja i ideju smislimo

da nekog obradujemo sa pažnjom, milim gestom..

i kad preguraš nevolje pred životnim testom..

Kad čuješ nežne reči, koje ulivaju u duši mir,

i osetiš snagu prirode, i čuješ muziku i pir..

Perle

Zvuci violine bude usnula sećanja,
tragovi na kori hrasta kriju večna osećanja,
mramorno nebo nedokučivo poput nežne ruže
rastvara perle zvezdane čije niti traju sve duže..
Dok se polako sklapaju oči umorne i snene
beli anđeli se bude da bdiju nad tišinom lika,
njihova večita krila pružaju belinu niti iskrene
da mirnu noć okupaju bojama najlepših slika.

Subjektivna ili objektivna moć?

Dan donosi nove susrete, pojave i situacije. Kolika je subjektivna moć u odnosu sa ljudima.. Kako reagovati na različita ponašanja i ispoljavanja.. Da li je tačna premisa „kako zračiš, tako i privlačiš“, kad svaka individua ima poglede, shvatanja i stavove svojstveni samo njoj? U stalnoj potrazi za ljudima sličnim nama, nailazimo na emocionalna ispoljavanja onih osoba koja nisu po našoj meri. Tu nastaje dilema kako postupiti, da li do kraja sprovoditi svoje principe, svoje vaspitanje i poštovanje prema svakoj osobi ili se ipak povući. Ili uzvratiti istom merom čak i ako se to protivi sopstvenoj prirodi. U navedenim predlozima, u mom slučaju se držim ovog prvog, sprovodim do kraja svoje stavove, ponašam se prema drugima onako kako bih volela da se drugi ponašaju prema meni. Čak u izrazitoj emocionalnosti koju posedujem, čak i kad zaboli nečija gruba reč, prek pogled, bahatost ili pogrešan postupak. S godinama se stiče veća emocionalna stabilnost, kada čovek prođe kroz dosta iskustva i kada stvari sagleda iz nekog drugog ugla. Jer možda treba sve preokrenuti i sagledati samo pozitivne strane svega toga. U ovom ludom vremenu, društvo je izgubilo dosta moralnih vrednosti. Preovlađuju interes, neodgovornost, žurba ka sticanju što većeg kapitala. Nastupaju ograničenje svesti i zaslepljenost materijalnim stvarima. Silovanje vremena, rutina svakodnevnog života, življenje od danas do sutra. Zbog svega toga ne treba dozvoliti da se utopimo u tu beizražajnu svakodnevnicu. Verujem da još uvek postoje prave vrednosti u životu. Da postoji hedonizam u stvarima koji mogu da nas ispune i učine srećnim. Verujem da lepa reč i gvozdena vrata otvara. U životu možemo da se odlučimo između dve opcije: da li da dozvolimo da nas utopi loša strana života ili da se opredelimo za pozitivan izbor koji je najbolji za nas. Da li ići linijom manjeg ili većeg otpora.. Svakako se treba odlučiti da drugu opciju, uprkos liniji većeg otpora. Teži je put, ali ako se dovoljno potrudimo i sledimo svoje snove, verujem da to nije tako teško ostvariti. Jer nijedan čovek ne može ostvariti harmoniju sa samim sobom ako nema u sebi iskrenu želju, veru, ispunjenost i sreću u srcu. Treba se boriti za ostvarivanje onoga u šta čvrsto verujemo, sanjamo i želimo. Svako od nas poseduje nešto u čemu je najbolji, u nečemu što ga razlikuje od drugog. Isto tako u odnosima sa ljudima. Ako naiđe prepreka, treba je prevladati, a ako druga strana ne želi da je prevlada, postoji neko ko će je vrlo rado preskočiti. Cilj je u ostvarivanju trajnih veza s ljudima koje zahtevaju trud, poštovanje i razumevanje. Jedan iskren prijateljski razgovor, kompliment, srdačnost, požrtvovanost mogu promeniti smer našeg života i doneti neke nove boje za koje nismo znali da postoje. Samo je potrebna osnova koja će se kasnije razgranati u drvo sigurnog uspeha. U siguran most koji povezuje i najudaljenija srca.