“Hteo sam da pokažem kako u vrlo različitim epohama postoji nepokretna konstanta. Sveprisutnost ljubavi i smrti.” Danilo Kiš

Jedan od poznatih citata Danila Kiša koji odlično opisuje život i može se reći da je moto kojem se uvek vraćam. Ljubav i smrt. Pozitivno i negativno osećanje. Ovde govorim o direktnom osećaju za ljubav i indirektnom osećaju za smrt. Direktne vibracije ljubavi razmenjujemo sa nama bliskim osobama, iskazujemo je prema stvarima i životinjama, pokazujemo kroz privrženost prema nečemu ili nekome. Ljubav je uzvišeno i plemenito stanje, koju svako od nas u sebi poseduje i koja je potrebna svakom od nas. S druge strane, smrt asocira na nešto negativno. Asocira na gubitak, kraj, tugu. Ako ste doživeli smrt nečije vama bliske osobe, osećali ste kao da vam se svet raspao, osećali ste se tako beznadežno i bili ste shrvani bolom koji nikako ne prolazi. A onda nastupa razdoblje kada vapite za podrškom, ljubavlju i pokušavate da se bar malo otrgnete od bola koji vas je snašao. Ne treba da bežite od bola koji vam se zadesio, treba da ga prihvatite i zavolite bol, jer tek tada će vremenom bol utihnuti. Ljubav je ta antagonistička sila koja pobeđuje smrt. Ljubav je večna i negira kraj života. To je recept za spas i umanjenje bola. Čak i kada više nema vama bliske osobe kraj vas, ljubavlju je održavate u vječnosti i kroz nju stvarate vječan život. Mnogo puta ste čuli čuvenu rečenicu “voljeni nikada ne umiru dok postojimo mi koji ih volimo”. Zato zavolite bol i širite ljubav, jer samo tako ćete otputovati u oazu mira i sreće.