Mesec ljubavi

Dve duše upletene u neraskidiv čvor,

dva srca se zaklela na večni dogovor,

od tog trenutka život više nije bio isti,

na svaki dodir postajali su ljubavni hedonisti,

vreme je za njih misaona imenica

i više nije bilo mesta za nekoliko zamenica,

sklopivši se u skrovište zvano ljubav,

njihov sjaj u očima je poput dijamanta blještav.

Tada ih je zarobila besmrtna večnost,

njihove svetove sudarila je apokaliptičnost

i iz nje se rodio novi svet samo njima znan,

za sve druge njihov jezik ljubavi je stran,

cvrkutali su najtajanstveniji muzički hor,

a njihovi pogledi  otvarali su njihove duše prozor..

 

Suze

I najjači i najsnažniji zaplaču,

kada se u njima muke rastaču,

na licima im navire izdisaj snage,

krik se čuje iz njihove duše blage.

I najsrećniji i najvoljeniji zaplaču,

darove sa guštom dele uličnom sviraču,

kada u njihovom srcu radost kipi,

rumenilo obraze jarko nakiti.

I kod jednih i kod drugih suze su tu,

isplivaju iz svojih tajnih odaja bol svu,

prelivaju iz osmeha sreću beskrajnu,

postepeno stišavajući notu jecajnu,

naposletku stupa na scenu bistrina uma,

novi vidici naviru na vratima razuma,

srce uplovljava u novu luku mira,

dušom tiho struji i pesma nade svira

 

Čarolija zime

Pahulja po pahulja lice nežno miluje,

povetarac nesvesno kosu dodiruje,

tek sveže skuvana topla čokolada dimi,

u kaminu dogoreva sve u inat zimi,

toplina doma rasplamsava tihe misli,

tonovi tužne životne simfonije su suvisli,

dok u ovom trenutku zimska idila obitava

i sneg tragove na putevima ucrtava.

Belina pejzaža izaziva beskraj spokoja,

borovi nižu u plesu svoje grane bez broja,

jedan Sneško Belić se na kraju ulice smeje,

zimski zagrljaj u dvoje srce potpuno greje,

dok ispod nule osećaj za obraze štipa,

neko iz oblaka praznične želje sipa,

po koja grudva sve budi iz zimskog sna,

iz ovih trenutaka rađa se priča čudesna.

 

 

Slučajni prolaznik

Kapi mastila otkrivaju nedokučiv san,

otvara se kutija nežnih tajni kašmira,

umorni,biserni sjaj krasi jesenji dan,

a nostalgična melodija tamnog klavira

privlači poput mirisa limunove kore,

dok kišne suze sivih i teških oblaka

talože se na ivicama životne pore

u noćima punim budnih koraka.

Ušiven je na licu osmeh pun nade,

sakriven je lik u uspomeni ovog grada

koji mesečeve ponoćne sate krade,

a pogled čežnje traje i dalje i sada.

Slučajni prolaznik sa očima naivne boje

čeka da mu dušu ugrije dodir iskren i topli,

u okeanima nade niti sreće se kroje,

a strah od samoće tiho i lagano kopni.

Sreća

Sreća, šta je to i šta je čini?

Je li to let laste u daljini,

ili bezbroj nevidljivih osećaja..

Je li to u oku niz suznih treptaja..

Za mene, sreća je dečji nevini osmeh,

i kad pružamo od srca i iskreni smeh..

Kada u svom naručju ljuljuškaš bebu,

i tada sreća je večna i nema cenu..

Jutro osvane i dok se polako budiš,

i prve misli na one za koje se trudiš

padnu, i znaš da za njih vredi živeti..

Kada ti je srce puno i želiš poleteti,

videti nebeske visine, i ne štedeti

elan, snove, osmehe i svu ispunjenost..

Kad ljubav osećaš celom svojom snagom,

i pomisao na nekog, kad pojavi se sa tragom

svakim, i tada u sebi od radosti vrištimo..

Kada ostvari nam se želja i ideju smislimo

da nekog obradujemo sa pažnjom, milim gestom..

i kad preguraš nevolje pred životnim testom..

Kad čuješ nežne reči, koje ulivaju u duši mir,

i osetiš snagu prirode, i čuješ muziku i pir..