Mesec ljubavi

Dve duše upletene u neraskidiv čvor,

dva srca se zaklela na večni dogovor,

od tog trenutka život više nije bio isti,

na svaki dodir postajali su ljubavni hedonisti,

vreme je za njih misaona imenica

i više nije bilo mesta za nekoliko zamenica,

sklopivši se u skrovište zvano ljubav,

njihov sjaj u očima je poput dijamanta blještav.

Tada ih je zarobila besmrtna večnost,

njihove svetove sudarila je apokaliptičnost

i iz nje se rodio novi svet samo njima znan,

za sve druge njihov jezik ljubavi je stran,

cvrkutali su najtajanstveniji muzički hor,

a njihovi pogledi  otvarali su njihove duše prozor..

 

Suze

I najjači i najsnažniji zaplaču,

kada se u njima muke rastaču,

na licima im navire izdisaj snage,

krik se čuje iz njihove duše blage.

I najsrećniji i najvoljeniji zaplaču,

darove sa guštom dele uličnom sviraču,

kada u njihovom srcu radost kipi,

rumenilo obraze jarko nakiti.

I kod jednih i kod drugih suze su tu,

isplivaju iz svojih tajnih odaja bol svu,

prelivaju iz osmeha sreću beskrajnu,

postepeno stišavajući notu jecajnu,

naposletku stupa na scenu bistrina uma,

novi vidici naviru na vratima razuma,

srce uplovljava u novu luku mira,

dušom tiho struji i pesma nade svira

 

Čarolija zime

Pahulja po pahulja lice nežno miluje,

povetarac nesvesno kosu dodiruje,

tek sveže skuvana topla čokolada dimi,

u kaminu dogoreva sve u inat zimi,

toplina doma rasplamsava tihe misli,

tonovi tužne životne simfonije su suvisli,

dok u ovom trenutku zimska idila obitava

i sneg tragove na putevima ucrtava.

Belina pejzaža izaziva beskraj spokoja,

borovi nižu u plesu svoje grane bez broja,

jedan Sneško Belić se na kraju ulice smeje,

zimski zagrljaj u dvoje srce potpuno greje,

dok ispod nule osećaj za obraze štipa,

neko iz oblaka praznične želje sipa,

po koja grudva sve budi iz zimskog sna,

iz ovih trenutaka rađa se priča čudesna.

 

 

Deca gladi

Počela je praznična euforija. Gradovi su krcati sa blještećim reklamama i popustima, ljudi masovno se nabacaju na njih i hrle domovima sa poklonima i raznoraznim prazničnim dekoracijama. Prave se planovi ko će bolju i slasniju trpezu napraviti, ko će veću i raskošniju jelku imati, ko će više i raznovrsnije poklone dobiti. Nastaje prava praznična trka u ovom dobu godine. Ukrasne svetiljke su obavile ulične rasvete i bandere, vrhove zgrada obasjavaju blještave lampice, jelkice jarko-plave boje se migolje među drvećem. Izlozi vrište od igračaka poput Deda Mraza, irvasa i raznih stvarčica crveno-bele boje. Na televizijskim kanalima, kao po starom običaju, vrti se dobro poznata praznična reklama Koka Kole, a pored nje i druge reklame dizajnirane sa padajućim snegom i zlatnim kuglama. Na kioscima nanizali se novi tiraži časopisa sa poklonom za darivanje i novi tiraži recepata jela i kolača za prazničnu trpezu. Sve izgleda blještavo, srećno i radosno. Ali ovakva praznična idila zaslepi i propušta priliku da zastanemo i zapitamo se. Zašto da zastanemo? Dok vlada praznična euforija, sa druge strane su oni koji ne mogu priuštiti tu euforiju, već je samo sa setom posmatraju. Bolesni, bosi, bez krova nad glavom, poderani, gladni, žedni.. A naročito deca. Najveće pravo na praznike zaslužuju najpre deca, a pogotovo deca gladi. Deca gladi, napuštena, bosa, sa poderanom obućom i odećom, bez roditelja, bez toplog doma, bez hrane ili vode. Ta deca se hvataju u koštac sa životom i najveći uspeh im je da preguraju današnji dan. Ta deca vape za komadom hleba i čašom vode, za jednim krevetom i toplim ćebetom, za jednim zagrljajem i za prazničnim čestitkama u ponoć. Čeznu da makar na jedan dan budu kao obična i bezbrižna deca. Umesto da žurite u trci ko će veću i slasniju trpezu napraviti, podelite hranu i učinite sitim bar neko dete gladi. Umesto da hrlite za raznim poklonima, poklonite igračku i ćebe nekom detetu gladi. Umesto da žurno pograbite sve popuste i tiraže, zastanite, sigurno ste prošli pored deteta gladi, učinite ga srećnim i zagrlite ga. Nama malo njima znači mnogo, a vi ćete osetiti ispunjenost, jer ste nekoga učinili srećnim, makar za predstojeće praznike. 

Dah ljubavi

Ljubomorno čuvam svaki tvoj pogled u mojoj duši. Pogled satkan iz najlepših očiju boje lešnika. Svaki tvoj dodir prianja na koži žednoj nežnosti i lagano utiskuje tragove poput vajara koji oblikuje svoju najlepšu figuru. Stidljivo nam se prsti prepliću, iz kojih nastaje oaza sigurnosti i mira, pred čim se neprikosnoveno mogu pokloniti čitave vojske sveta. Naslućujem svaki tvoj pokret u najtamnijem kutku našeg svemira, prilaziš mi i čvrsto me prigrliš, čisto toliko da se ne izgubim u tmini života. Pojaviš se kao proleće usred zime, kao sunce usred kiše, kao voda usred pustinje. Kraj tebe iznova procvetam poput najlepšeg cveta u bašti. Iznova prstima dodirujem tvoje lice, da osetim svaku poru i svaku crtu, za ispunjenje svakog trena koji sam provela bez pogleda na tvoj lik. U zagrljaju naših duša skriva se božanstvena magija zvana ljubav. Vatromet u srcu niže veličanstvene note beskrajne melodije ljubavi. Krišom se ušuškam i legnem na tvojim grudima, jer tu je moj jedini jastuk najveće udobnosti. Tiho uplovim u puteve zvezdane noći i bezbrižnih snova, sve dok ne zazvoni budilnik i pokvari ovo putovanje. Bacam pogled na tvoje sanjive oči i pomislim “O Bože, hvala ti što si mi ga poslao”. Polako ustajem, razbarušene kose, pripremam se za novo jutro. Te tvoje sanjive oči se bude i na tvojim usnama se iskrao topli smešak, ugledavši moju smešnu punđu i cvetnu haljinu. Ustaješ i ti, veselo se spremamo i odvodiš me vani na doručak. Držeći se za ruke, hodamo ulicama grada i glasno se smejemo, dok nam povetarac miluje kosu. Sklanjamo se u jednu baštu restorana, pričamo o bezazlenim temama dok ne stigne doručak. Pogled iz bašte restorana se činio kao pogled iz najlepšeg restorana u Rimu, gde se šire mirisi raznih kulinarskih specijaliteta. Sve pored tebe je kao u najlepšoj bajci bez kraja. Graciozno, veličanstveno, božanstveno. Život bez tebe nema smisla, jer moj smisao se zove imenom tvojim.